Zimske gadosti
Piše: Vlado 'Vlad' Tomašević
Vele da blagdani izvlače najgore iz ljudi. Mislim si ja – vjerojatno zato što moraju trošit pare, a para nema. Nisu oni loši jer im bude loše od samih blagdana. Kadli me juče' posred križanja bakica mune pod rebra da se maknem u stranu jer, vid'la je ona prije mene - na semaforu se upal'lo zeleno svjetlo, a njoj žurba po zelje.
Duh blagdana, kontam ja tako dalje, je ipak duh blagdana. Ne vid'lo se svakom nit' drago mu što Talijani mjesec dana ništa ne rade već kolektivno dolaze u nas kupat' đukele i pravit se evropskom gospodom. E bome ni to više neće. Al' što nije ovo vrijeme kad bismo trebali bit dobri prema svima i voljet ih k'o rođenu braću? Kako ide ona reklama za koka kolu? Za riknit mi je kad na kraju ćale svom malom jaranu baci ključ od krntije, a - poslje vidiš lijepo na kameri - 'krivi' tragovi u snjegu. Ti su garant iz one šume izišli u komadu... Nego, prilično sam siguran da će bar Linić bit' sretan k'o prase kad piša nakon što šoping manija doživi svoj klimaks ovih dana. Onih 370 'iljada na burzi će odma' bit' utrpani u drugi plan nakon ostvarenih povoljnih rezultata ekonomskih istraživanja vezanih uz punjenje državne blagajne. U to ime nit' naši distributeri ne gube kompas kad treba organizirat' kakav dobar blagdanski popust... ili? Baš gledam nešto, što se dešava, jer eto, možda bi si i ja nešto poklonio u, ne znam, ne znam – pol' cijene ili barem uz neki 'junački' skonto. A kad ono: tu 15%, tamo 20%, amo ništa, tamo nešt' sitno... Vala, pa ovi dečki što prodaju te luksuzarije se nisu 'bogzna' što isprs'li. I tako i dalje izučavam ponudu i polako kontam da će ona baba što mi umalo slomi dva rebra na križanju Đorđićeve i Draškovićeve, bolje proć na Dolcu za kupljeno kilo kumpira i glavicu zelja nego ja, koji bi možda ozbiljno odriješio kesu i na kojem bi ne'ko dobro omastio brk dok bi se na računu ispisivale peteroznamenkaste brojke. E bome moram reć' da to i nije nešta.
Dragi moji bivši kolege iz branše i ostali dobri poznanici hi-fi marketinških strategija, loš je to potez ne darivat ljude u vrijeme darivanja. Daleko od toga što će možda neko reć' da smo mi kupci nezahvalnici kojima rabata nikad dosta, al' Božić je ljudi! Il' je i vas napustio blagdanski duh pa je više ravno 'ko će uć' u dućan i poklonit' si nešto... il' možda ne sebi neg' nekom rodijaku, netijaku, faćuku, priležnici... šta ima veze. U ovo, blagdansko vrijeme, čovjek bi pomislio, makar će mu za pare koje će dat' na zvučnike, onaj s druge strane pulta mašnicu preko kutija zavezat'. Jok. Shvaćam ja – kriza; nema se para ni s ove ni s one strane, treba krpat' kako god znaš i umiješ, slabo i onako imaš prometa, a sa popustom ćeš još i manje zaradit'. Nego me ipak više muči što je taj duh nest'o i što se rasplinula ta svijest kod mnogih. Grinč je ukrao Božić malim Amerima, a – sve mi se vidi - sad je prešao i na našu malu haj faj zajednicu i počeo vamo radit' belaja. 'Ko živ, 'ko mrtav do Nove godine, al' ako već nećete dat' do Božića, do 31og se sigurno stignete predomislit'.
Ima l' smisla ovaj moj mali apel? Ne znam. Trebalo bi probat', koji nisu, pa vidit. Neće možda zvonit' telefoni k'o dve i druge, al' možda će se zato nečiji potomak neplanirano razveselit'. Za sve ostalo tu je Mastercard ;) I dobro sam se sjetio, kad smo već kod Mastercarda: ovaj moj se skroz olinjao. Trebam skočit do banke i nabavit' novi, jer će me, u suprotnom, teta u mom lokalnom Konzumu pitat' jel ja to nju malo (cenzurirano radi iznošenja sadržaja neprimjerenog za osobe mlađe od 12 godina) ili (onaj Bandićevski) "kaj"? Idemo ja polako ljudi moji – gladan sam k'o vuk, a kašne ćurke samo što se nisu isparile. Vidim sad - i moja životna supat... ovaj suputnica me zove da joj dođem pomoć iznjet' darove iz osobnog vozila. Kaže da se nakupovala za ne vjerovat'; navodno bilo jako puno dobrih popusta po vel'kim šoping centrima. Pitam se koji im je vrag kad se tako razbacuju s tim akcijama. Ma nije to sve u konačnici ni bitno. Ja ovo sve zapravo više pišem da svima vama – našim dragim čitateljima poželim ugodne blagdane, mir i dobro, jer, kad se sve zbroji, jedino je to i bitno na kraju cijele parade. Dobro, možda i puna trpeza, velik bor i malo brdo darova ispod, al' neć'mo sad tjerat' mak na konac.
Ostajte mi dobro. Do sljedećeg Bož'ća.
Ja bum se ranil...
...v desno koleno...i to na kraju tjedna.